НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ - Бранко Рољић.
ЗАМЈЕНИК НАЧЕЛНИКА – Зорица Тадић
НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА ЗА ОПШТУ УПРАВУ – Илија Дачевић
НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА ЗА ПРИВРЕДУ,
ФИНАНСИЈЕ И ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ – Младен Јањић
ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ – Срђан Вуковић

Према неким старим записима из времена турске владавине, Чајниче је наводно, добило име по води (Чајниче-на персијском добра хладна вода), по другим записима Чајниче потиче из времена старог Рима и Грчке (римски и грчки војници су чекали у Чајничу (очајнички) да прође зима да наставе пут даље. Најреалније је да Чајниче носи име из средњег вијека када су кроз Чајниче пролазили путнички каравани, те су у Чајничу правили паузе од пута, одмарали се и пили вруће чајеве да се загрију (чај-Чајниче).

Испод Цицеља, у самој вароши, налази се извор Врело, са доста високим водопадом. Врело има стрмо корито зато вода великом брзином тече кроз град и улива се у Јањину. На великом платоу испред ограђених на Врелу одржавало се сваког Богојављења литургија са освјештавањем воде.

У чајничкој цркви чува се Пролог (књига стара преко 480 година), у којем су описани животи светаца, а на корицама забиљежен запис о цркви у Чајничу који свједочи да је постојала 1492. године, што значи да је саграђена још и раније. Године 1863. подигнута је нова, велика, прелијепа црква, тако да данас Чајниче има двије цркве, једну поред друге.
Нови храм, такође посвећен пресветој Богородици, велики је и грађен је у стилу старих, источњачких грађевина са намјеном богослужења. Његов кров чини 18 већих и мањих полулоптастих кубета, који у унутрашњости стварају утисак небеских сводова. Испред улаза дозидан је, 1897. године, велики камени звоник.

О чајничким црквама постоје сачувани записи и њихова историја је позната, али о чудотворној икони, захваљујући којој је Чајниче постало мјесто ходочашћа, не зна се баш много тога. Сматра се да је она једна од три иконе које је насликао свети јеванђелиста Лука. Једна је у Јерусалиму, друга у Хиландару на Светој гори, а трећа – у Чајничу!?
Сама пак икона врло је стара. Сликана је на дрвеној плочи са обадве стране. Са предње је Богомајка са малим Христом на руци, а на полеђини је св. Јован Крститељ, који десном руком благосиља. Ликови су тамни од старости и, вероватно, од пожара. Видљива су само лица, јер су остали делови допојасних фигура под оковом сребрне и позлаћене ризе, лепе израде.

Чудотворна икона је, влада мишљење, прво била у дому Немањића. Цар Урош ју је, након што је дуже времена боловао па био излијечен у манастиру Бања код Прибоја, у знак захвалности поклонио овом манастиру. Данас се налази на украшеном пријестолу, уз сјеверозападни зид средњег дијела храма, близу олтара. Чуда се и данас дешавају.

Мала Госпојина
Дана 21. септембра православни вјерници празнују Рождество пресвете Богородице – Малу Госпојину, коју Црква чини на спомен ''када је Бог услишио молитве Јоакима и Ане и подарио им кћерку Марију, која ће послије родити Христоса''. Мала Госпојина спада у групу богородичних празника који се обиљежавају у спомен на живот Богородице. Црвено је слово у календару 21. септембра. То је вријеме када је уобичајена појава мраза и осталих јесењих метеоролошких појава па је, одатле, у народу остала изрека: „Госпојина мала – јесен права“.